субота, 20. октобар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Судбина дејтонске БиХ и Република Српска > Вучићева "медијација" у РС – уједињени на европском путу и вери у Немачку
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Вучићева "медијација" у РС – уједињени на европском путу и вери у Немачку

PDF Штампа Ел. пошта
Слободан Дурмановић   
субота, 16. јул 2016.

Након што је председник РС Милорад Додик прихватио адаптацију(прилагођавање) Споразума о стабилизацији и придруживању(ССП) БиХ са ЕУ, БиХ су одшкринута, али не и отворена бриселска врата за прихватање апликације за чланство у ЕУ. Наиме, још раније је најављено да ће 18. јула бити одржана седница Савета ЕУ за спољне послове, на којој би могла да се разматра апликација БиХ, а Мирослав Лајчак, шеф дипломатије Словачке која од 1. јула председава ЕУ, још раније(27. маја) је поручио да без адаптације ССП-а, ЕУ неће дати позитивно мишљење "чак ни под условом да све друго буде урађено"[1]. Све друго још није урађено, а оно што је урађено са адаптацијом ССП-а - урађено је са пуно политикантства.

Након неколико месеци преговора, Савет министара БиХ( у коме РС представљају кадрови Савеза за промене) у јуну је усвојио извештај о завршетку процеса преговора о адаптацији ССП-а и послао Председништву БиХ на "оверу", али је онда српски члан Председништва БиХ Младен Иванић одбио да "овери", све док се о том питању не изјасни власти РС, иако се већ била изјаснила[2].

Затим је Додик, након састанка са представницима неколико удружења пољопривредника, поновио да адаптирани ССП није прихватљив, јер наноси директну штету пољопривреди РС од око 75 милиона евра годишње. 

Затим је Додик, након састанка са представницима неколико удружења пољопривредника, поновио да адаптирани ССП није прихватљив, јер наноси директну штету пољопривреди РС од око 75 милиона евра годишње. Но, Додик је још тада оставио простори за неку врсту компромиса. "За РС адаптација овог споразума прихватљива је само на начин да се обештети, односно да јој се омогући да се адекватно надокнади штета у наредних неколико година", рекао је Додик[3].

Убрзо су председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић и премијер Федерације БиХ Фадил Новалић (оба кадрови СДА) одбили да потпишу писмо намере којим РС и ФБиХ очекују кредит ММФ-а од око 500 милиона евра, образлажући свој потез тврдњом да су "власти РС зауставиле позитивне процесе кретања ка ЕУ", што се директно односило на Додиково одбијање да прихвати адаптирани ССП.

Ипак, Додиково одбијање није дуго трајало, а томе је лично допринео премијер Србије Александар Вучић. Позвао је  "свог пријатеља" немачког министра пољопривреде Кристијана Шмита, који се састао са Додиком у Источном Сарајеву: Додик је одмах објавио да је "договорено да немачка влада одобри мере које ће допринети умањењу или елиминацији губитака које наши пољопривредници имају"[4].

У политичком смислу, у целој овој причи на српској страни сви се осећају као добитници. Додик очекује да ће сада сигурно добити део кредита ММФ-а, а не крије ни задовољство што је, очигледно уз помоћ Вучића, успео да убеди супарнички Савез за промене да референдум о Дану РС буде одржан 25. септембра, седам дана пред локалне изборе, а не после тих избора, како је тражила Додикова опозиција. 

Сутрадан се Додик у Београду захвалио Вучићу, обојица су изразили "веру" у немачку владу, да  је неупућени посматрач могао помислити да о пољопривредницима у РС више брину у Берлину него у Бањалуци и Београду[5]. Који дан касније, српски члан Председништва БиХ Младен Иванић устврдио је  "да је преломни тренутак за давање сагласности на ССП био његов разговор са немачким канцеларом Ангелом Меркел"[6], па су тако сви "покупили" заслуге за овај "историјски успех". 

Једино су пољопривредници у РС остали необавештени, а и затечени што је представник једног од удружења прихватио адаптирани ССП у име свих, и то након што се чуо телефоном са Додиком[7]. Додик, опет, покушава да смири ситуацију, тврдњом да још има времена до 1. јануара, када ступа на снагу адаптирани ССП[8].

Шта у тексту тог споразума пише нико није објавио, али, ако је веровати ранијим проценама представника пољопривредних удружења, након што примена почне, неће бити дугог живота за пољопривреду у РС[9]. А једини који отворено хвали текст адаптираног ССП-а , све тврдећи да ће донети много више користи него штете, јесте онај који је био главни преговарач током процеса адаптације[10].

У политичком смислу, у целој овој причи на српској страни сви се осећају као добитници. Додик очекује да ће сада сигурно добити део кредита ММФ-а, а не крије ни задовољство што је, очигледно уз помоћ Вучића, успео да убеди супарнички Савез за промене да референдум о Дану РС буде одржан 25. септембра, седам дана пред локалне изборе, а не после тих избора, како је тражила Додикова опозиција.

Иванић је прогласио "једну од својих највећих победа у каријери", а Вучић се поново приказао у својој омиљеној улози свесрпског вође, у мисионарској пози "помиритеља" српских политичара у РС.

Иванић је прогласио "једну од својих највећих победа у каријери", а Вучић се поново приказао у својој омиљеној улози свесрпског вође, у мисионарској пози "помиритеља" српских политичара у РС. А они остају помирени у "вери" у Немачку, иако немачка влада још ништа конкретно није обећала да би се санирале штетне последице ССП-а, а анализа о томе, за коју је задужена Светска банка, још није ни на помолу, а тешко да се може очекивати да ће бити објективна.

Истини за вољу, како се примицао 18. јул, могло се и очекивати да ће и Додик и остали српски политичари "изгурати" адаптирани ССП без јаснијих образложења пољопривредницима у РС. Под Вучићевим менторством, српским политичарима у РС је, изгледа, постало најважније да надгласавају једни друге на "проевропском путу", далеко важније него да и грађанима у детаље објасне какве их то благодети, а какве муке чекају на том путу. Успут су (не)вољно помирили са Вучићевом праксом  да чини на вољу час једнима, час другима -  уз услов да се сви држе на његовом курсу -  а сада су и у "вери" у Немачку постали приљежнији.

Сад, ако их та "вера" изда 18. јула, па БиХ не добије упитник, ваља очекивати да ће их Вучић посаветовати да још више "вере" убудуће покажу како би добили то што траже.


 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Васељенска патријаршија дати аутокефалност "Украјинској православној цркви"
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер